Прво помињање Иногошта
1093. године
српски жупан Вука је продр'о у врањско Поморавље. Константин Јиречек
(1854-1918) чешки историчар наводи да су Срби користили византијску заузетост
ратовима и масовно хрлили на југо-исток. Највише за време владавине Алексије
Комнина (1091-1118). Породица Комнени су заробљенике насељавали у разне крајеве
и тако покушавали да сломе отпор. Познато је да је цар Јован (1122) преселио
Србе у Малу Азију, а цар Манојло (1143-1180) у покрајину Сердике (данашња
Софија). Стеван Немања (1113-1199) је у својим походима разорио све од Призрена
до Сердике и освојио Перник, Земен, Радомир, Житомиск, Стоб и Велбужд (данашњи
Ћустендил). Претпоставља се да је Немања тада од византијске власти ослободио
Иногоште и цело врањско Поморавље.
Међу првим записима у којима се
спомиње Иногоште је повеља краља Стефана Дечанског из 1330. године у којој се каже
да је ''даровано село Крива Феја са подручја жупе Иногоште''.
Константин Филозоф (1380-1431),
бугарски књижевник и филозоф у делу Житија Стефана Лазаревића пише: „...И кесар
Оуглеша земљу своју отеческују Врању и Иногоштоу и Прешево прејет и оудржа.“[1]
Он је назив написао тачно ћириличним словима ''Иногоштоу'', без муклих гласова из старословенског језика српске
редакције. Цео текст изгледа овако: ''...А тада са Турцима беше кесар Угљеша и
он велику услугу учини посланством ка благочастивом (Стефану) од ових (Турака),
јављајући њихове одлуке и намере, затим, ускоро после тога и сâм прибеже под
крило деспоту Стефану и земљу своју домовинску, Врање и Иногоште и Прешево прими и задржа. И постаде као неко крило
хришћанима.'' Константин Филозоф је ово дело написао око 1432. године,
највероватније у Врању код кесара Угљеше. Као седиште кесара Угљеше помиње се
Врање. Раније су се испод старе цркве св. Николе, на 50-100 метара, поред реке,
налазили остаци старе грађевине – једно платно зида.
Угљеша Влатковић ''кесар Угљеша'' био је син Влатка Паскачића, а на власт је дошао након разједињавања српског
царства. Угљеша је владао овим подручјем након Маричке битке, а познато је да
је дао велики допринос победи деспота Стефана Лазаревића у бици код Трипоља
1402. године.
Поменути севастократа Влатко Паскачић, Угљешин
отац, у неким изворима се помиње као ранији управитељ жупа, међу којима је можда
било и Иногоште, а који је као такав дошао на власт захваљујући Мрњавчевићима.
Наводи тврде да је Влатко потиснуо Дејановиће и да је владао у време цара Уроша
Нејаког. Средишна жупа којом је владао била је Славиште, око Криве Паланке
(Грац). Не зна се докле је владао, а претпоставка је да је то било око 1371.,
па је сасвим вероватно да је погинуо у Маричкој бици. Власт је преузео
малолетни син Угљеша који добија титулу кесара. Несумњиво је да је Угљеша
препородио жупу Иногоште и дао јој велики значај, те би могли закључити да је
велики број манастира и цркава, који потичу из тог периода, управо овај кесар
подигао. У даљем исотријском сагледавању видимо да су браћа Драгаш потискивала
кесара Угљешу и преузели му горе поменуте жупе. Константин и Јован Драгаш уз
себе су имали посед којим је некада владао деспот Јован Оливер, затим на северу
Славиште, Прешево, Врање и Иногоште.[2]
Међутим, уз браћу Драгаш Иногоште се не појављује често, те долазимо до
закључка да су исти у средиште своје владавине стављали данашњу област
Ћустендила (Константинове бање), а да им је Иногоште, као и остале жупе,
служило као периферна област коју су, вероватно користили као извор ратника,
али и прехрањивања своје области.