Након разговора са једним познаником, који ме увек прекори због тога што страница "стоји", ево једне објаве. У претходном периоду учињено је много да се место на којем се налазио град, промовише и да се на том локалитету започну археолошка истраживања. Локална самоуправа није била заинтересована да у буџету са прошлу годину уврсти нешто новца за ову делатност, а за ову годину нисам гледао усвојени буџет. Министарство културе, историјски архиви и остале институције из Врања и Ниша немају у плану да истражују ове локалитете. Тако ми не можемо да промовишемо значајну историју коју имамо и осуђени смо да је сами бранимо. Трагедија је да појединци не схватају значај очувања средњовековног историјског наслеђа, али воле да се фотографишу и снимају када дођу новинарске екипе. Тако је било када су Сурдулички мученици проглашени свецима. Један мали број људи је иницирао пред Синодом СПЦ, али су ти људи остали у сенци оних који не познају елементарну историју варошице. Тог дана сам ишао да се поклоним месту на којем су 70 година били закопани посмртни остаци, сада већ мошти светаца и оно је било урасло у траву и запуштено! Мислим да имам и фотографију која документује небригу надлежних институција.
